Jakšić, Đura - PROZA
„Neću ništa da te podseća na sramne namere onoga nevaljalca!...“ Posle se diže i odreši vreću. Meni sinuše oči u neiskazanoj radosti.
“ Živko izvadi još deset žućaka. „Uzmi, oče!...“ Arhimandrit se nije mogao više uzdržati; oči mu sinuše, obrazi mu se zažariše, i u svakom pokretu si mogao videti onu kaluđersku grabljivost.
— Uzmi, pij!... Bolesnik je pio. I zaista, posle nekoliko minuta beše mu malo lakše: jabučice mu porumeneše, oči mu sinuše, da se posle zasvakad ugase. — Hvala ti, učo, — reče bolesnik poluglasno, — ali se mora umreti!...
Oči joj veselo sinuše, i ona uze staru ruku svoga roditelja, pa je, s hiljadu poljubaca obasipanu, tiho prevlačaše po svojim vrelim obrazima...
Tu se starac ućutao, a čelo mu se nanovo namrštilo... I njega su, siromaha, dosta mučili. A na trepavicama Jeličinim sinuše suze sažaljenja, pa tiho uzdahnuvši, reče: — Ah, siromah!... . . . . . . . . . . . . . . Osam je sahati izbilo.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Zatim sinuše pred očima njenim čitavi kolutovi zvezda, plavih, ljubičastih i žutih, i preliše je vanredne mlake vode, nad kojima su
Matavulj, Simo - USKOK
U to doba, iza visokog brda prema Kotoru sinuše prvi sunčani zraci i osvijetliše Crnogorski pazar, malu poljanu pod bedemom, gdje se zbilo na stotine ljudi, žena,
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Ode do bunara, izvadi vode, poče da se umiva, zapljuskuje... Osveži se, pribra. Oči joj sinuše, obrazi zaplamteli, a po njima ulepljeni prameni joj kose... A sa svadbe jednako oro. Počeše puške.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
„Nebojša pazi, oprezno gazi, opasnost vreba na samoj stazi!“ Junak se lati za sablju britku, sinuše toke kroz dugi brk, i konj se prope, spreman u bitku, a četa nagnu u ludi trk. Proviri baka kroz oblak siv.
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
Ali ako ikad sretnem nekog derana odande, reći ću mu odakle im preti propast. Mališe sinuše od ponosa: — Učinićete nam zadovoljstvo, gospodine. — Dobra sreća, dakle! A što ste izabrali baš Manje Ostrvo?
Sinoć su govorili da bi moglo doći do rata. Čak deca u Eskaloni... Verujete li vi to? Njemu sinuše OČI: — Ako bi bilo rata i ako bih iz njega izišao živ, nikada se više ne bih vratio na jezero.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
— A ako neprijatelj dođe i pokupi vam stado? — reče neko. Njihove oči sinuše gorštačkom divljinom... Braniće se, braniće, do poslednje kapi.
Jedna zvezda prelete preko mračnog neba, ostavljajući za sobom trag, pa se i on istopi, a okolne zvezde kao da sinuše jače. — Pobjedi blagovjernomu Gosudarju i Kralju našemu Petru pervome...
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
riječima, diže se i ponosito ispravi svoj veličanstveni stas, lice mu se zažari, a oči mu — njegove obično blage oči — sinuše kao dvije munje. Đakon, prestravljen skoči i obazrije se.
Janko izvuče naelak ruke ispod pokrivača i prihvati i odvi jedanak. Oči mu sinuše od radosti. „A, fala mu! Fala i tebi!“ reče i diže blagodarni pogled put djevojke.
“ „A kao zašto!?“ razdrije se Miraš, klisivši i on na noge. Oči mu sinuše divljim izrazom. Serdar ga hladno omjeri. Ljudi ga prekoriše što ne umije ljudski pred Gospodarom, i savjetovaše ga da
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Kopajući i izgrćući zemlju, kad li — zasja mu se nešto kao da mu sve žrake sunčane u oči sinuše, kad li što je? zmaj spava na onome blagu i pošto čoek viđe da od njega nikako ne mogaše blago da uzme, u tri maha
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
— poče opet Barica. Bakonja odriješi iz jednog krajička od ubrusa pet krunaša, pa ih ponudi Kenju, kome oči sinuše, te ćaše da prihvati novac, ali se na vrijeme popravi. — Valaj, baš ću gledati da doznam, pa da prosočim...
Je li se ispovija! Brne, izvan sebe, okrete se, a to Pivalica ide k njima, razvukao usne, te mu sinuše pljosni zubi, i veli: — Eto vam ga zdrava zdravcita!
— Nisam ništa izgubija. Nisam ima šta da izgubim. Baš nisam ništa izgubija... — Pa sidite! — ponudi ga Cvita i sinuše joj svi zubi i utonuše joj dvije jamice na obraščićima. Bakonju spopade vrtoglavica, srce mu je pomamno igralo.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Pa razvi bošču. Sinuše, majčin sine, dukati, biser, drago kamenje i drugi skupi adiđari, te dedi stadoše oči, pa će veselo: — Hoću, hanumo,
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
I kada sam posmatrao ove mladiće i devojke u Tvornici, u glavi mi tek sada sinuše Kristijanove reči da mlad čovek može svašta da nauči brzo i dobro ako želi da ima zaradu kolika mu je potrebna.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Poče i mitraljez. Kroz noć sinuše raketle. Sa Požarske Kose gađala je jedna brdska baterija. Topovski pucnji odjekivali su praskavo kroz noć.
— Ali, šta nas se tiče! — Dragiša... ja znam gde su. Ona je kod njega u stanu. — Njene oči sinuše čudnim sjajem, a nozdrve joj se raširiše. — Slušajte... slušajte! — govorila je uzbuđeno.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
U snu čudesnim okolne mi planine sinuše zrakom; Lišće s’ uzvijaše duvanjem s istoka sunca na zapad; Nada mnom dva se ukazaše trepteća sjajnošću lica.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Pa ne bi bog!... —Ko veli? — presječe ga Rade i diže se. —Vele varošani... —Videćemo! — plane Rade, i oči mu sinuše. — Ne dam zemlje dok mi je glava živa!... Ne dam je do boga ! —Pusti, Rade, sinko! Što slušaš tuđe ljude?
Jedva ga se dotiču i prolijeću sve bolje i brže, dok im u sunčevu plamenu ne sinuše išarana krilašca i ispuniše još vlažni prostor između rodnih grana.
i seosko groblje, i zagleda se u ostarjela, posušena stabla, između kojih skladno, kao iz zemlje, nicahu kameni krstovi. Sinuše mu pameću staračka obličja, koja poznavašeiz djetinjstva, a već ih po, selu i pod murvom nije bilo vidjeti, pak sažalno
Ilić, Vojislav J. - PESME
Za mudre njegove vlade procveta Kordova slavna, Da joj ni drevni Bagdad ni Gasna ne beše ravna. Carici Španije plodne sinuše veliki dani!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
obranio, ruka pade u zelenu travu; drugi put ga udario Janko, udari ga po bijelu licu, ods’ječe mu lice do vilice, sinuše mu zubi do resice; treći put ga udario Janko, pres’ječe ga po svilenu pasu, pa ga turi sa konja đogina.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
— Doći u našu družinu — predloži mu Stric i sve mu ispriča o Jovančetu i o logoru Tepsiji. Mačku sinuše oči. — Oho, šta li ćemo sve tamo načiniti da samo znaš. Pusti me, idem odmah na svoj tavan da mislim.