Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Ali zašto mu on nije došao, zašto bar nije po kom bilo poručio?... A da se nije još i jutros gde sa Stankom susreo?... Srce mu strahovito zalupa. Njega obujmi zla slutnja.
Njega obujmi zla slutnja. Dosad je mislio na sve drugo, ali sad sva njegova misao beše Lazar... — Možda se susreo, pa poginuo! — pomisli. I ta strašna misao razdera mu srce kao krpu beza. On zadrhta sav, od glave do pete.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
A dok je u materi bio susreo ćutljivu saputnicu, smeh te mlade devojke ponavljao se često. Taj smeh se odmah dopao umornom Pavlu.
Božič ga je posmatrala, svojim krupnim, crnim, očima, od početka, milo, a devojče ga je gledalo, kad bi im se pogled susreo, čudno, ukočeno.
A taj smeh, kao žubor nekog šedrvana, u vrućini, dopao se umornom Isakoviču. Kad bi okrenuo glavu od nje, Pavle bi susreo tamni pogled očiju gospože Evdokije. Ona je sve to gledala i slušala, nepomično.
Njen muž je bio susreo, u tim očima, neku ljubav, koju nije razumeo, i koju je tek sad, kad je više nije bilo, shvatio. Bila je žeđ, koja ju
On, u njenoj ćeri, vidi samo jedno bajno stvorenje, kao neku malu rođaku, koju je bio izgubio, pa susreo na putu. Gospoža Evdokija, međutim, dodade, jetko, da je prirodno da mlada devojka, kad upozna muškarca – kapetan kao
Ne bi se bio zbunio, ni skljokao, ni da je susreo, u toj uskoj ulici, celu Burgvahe, da se po mraku vijaju. Isakovič je znao da će i Kopša moći, teško, da mu pomogne, i
Isakovič je tako, iako ih nikad nije susreo, ni video, znao dobro starog Berghamera, gostioničara, u nekom malom mestu, kraj Dunava, u Austriji – mestu, koje je,
Penjući se, tog dana, uz široke, drvene, stepenice traktira, pod svodom, pri ulazu, Isakovič je bio susreo momka traktira, koji je po ceo dan, tu, kotrljao neku praznu burad pivsku, tamo‑amo.
Nosio je crnu krpu, na drugom oku, kojim je gledao u svet, strašno. Obično se cerekao, kad bi koga u traktiru susreo. Reče kapetanu da je bio tražen! Dva lepa, ženska, oka, kaže, tražila su kapetana, ceo dan, po traktiru.
On onda nasluti da je, posle toliko nesreća u životu, tu, na dnu tog drvenog stepeništa, susreo još jednu nesreću, koja ga je stigla. Petar je ostao ćutljiv, i durljiv, celo to veče.
Čak i ako mu se nikad više ne vrate žena, i deca! Ovu ženu, Mahalčanku, ovu sreću, koju je pod starost susreo, ispod bagrenja, dok je živ, napustiti neće! A puta, natrag, nema!
XVII ODE ISAKOVIČ IZ CARSTVUJUŠČE VIJENE Bežeći od sebe samoga, i žene koju je na putu u Rosiju susreo, Isakovič je, prilikom svog prvog odlaska iz Vijene, u Mitrovicu, početkom avgusta 1752, otišao, od gospože Evdokije,
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Koliko sam vas puta susreo poslednjih godina! Ležali ste na terasama hotela ili rasejano gledali kroz stakla automobila u svet koji su osvajale
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
raspoloženje i životnu radost: pisma iz Italije više su posvećena vladici Njegošu, sa kojim se Nenadović na putu susreo; druga pisma iz Nemačke pokazuju već zrelije duhovno stanje i izvesnu skeptičnu filozofiju.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
“ 173. Ja urani jutros rano, rano pred zoru, Susreo sam devojčicu, bregom šetaše, Ja joj reko: “Dobro jutro, dobra devojko!
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Kad bi nam se pogled susreo, on bi, da me ne gleda, zatvorio oči. Meni je, u glavi, onda, počelo da se muti. Smandrljao sam nekoliko fraza o tome
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
mi, samo od sebe, na um dođe: Šta bi se desilo da se Karađorđe Dok je, sa ustanicima, vojevao pred Belom Stenom, Susreo sa Mocartom, Listom il Betovenom?
Ćosić, Dobrica - KORENI
“ — susreo ga Tola Dačić i podsmešljivo rekao: „Da podmladiš ženu?“ Nisku đinđuva hitro je gurnuo u džep i kosimice, odozdo, zagleda
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Privlačila ga je a predosećao je i da mu je naklonjena jer se ne skriva odviše. Kad je prvi put susreo ovo iskušavanje, gotovo čikanje, opet je, u rano jutro i u ranu jesen, bio u Beogradu, i opet na dunavskom pristaništu.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
zlatnim zubalom neumorno ceri s ormara — sjećat ću ih se kao i svega što sam ovdje doživio, kao i ljudi koje sam ovdje susreo. Čini mi se da pamtim sve značajnije predstavnike bilinskoga svijeta koje sam ma kad upoznao.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
U tremu, do stepenica za gornji boj, susreo bi babu. — Ode li, sine? — oglašavala bi mu se i ona. Pošto njoj odgovori, odlazio bi.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
A kad dođoh blizu Romanije, tu sam turske svatove susreo; oni vode kadunu đevojku. Svi svatovi s mirom prolazili, zaostalo Ture mladoženja na doratu konju velikome; ono ne šće
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Kad god bi ga gdjegod susreo, Nikoletina je dobrodušno gunđao: — Zdravo, brate Striče! Kad se Jovanče predveče vratio iz Gaja, Stric ga presrete
Tih dana jednom je susreo i svoju učiteljicu, blijedu i zabrinutu, i upitao je: — Gospojice, zašto neki vojnici nose sa sobom puške?