Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Зна то моја Стојна боље него ма ко... Мађије су оно!... Хе, главо! — Биће, Никола, биће баш да су мађије... О томе су ми већ и други приповедали, — рече кмет-Радован.
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Пас се уплаши и по6егне натраг. Лисица то видећи, рече псу, посмевајући му се: „Е, луда главо, лава ли се усуђујеш гонити, којем ни самом гласа не можемо поднети!” — „Ко би се надао да он тако риче?
Мајмун, мислећи да је то некакав човек: „Како га ја не бих знао? Он је мој рођак.” — „Је ли рођак? Лажљива главо, хоћеш да се утопиш, пак јоште лажеш! 'Ајде, ниси за живош!
Птицоловац притрчи, закоље га, пак с њим у торбу. Онда они други косови реку му: „Хе, лукава и зла главо, кад је твој град таки, несрећни ће бити они грађани који у њемдођу живити.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
И Ногић гледаше сталним и мирним погледом. — Да саветујеш, а кога? — Тебе, седа главо, седи свештениче! — Али ја не тражим савета од... — Хајдука, је л̓?... Није то ништа.
— А гле јако!... Још ће ми рећи да је њој теже него мени... О, бог с нама!... Ама, јеси ти при себи, женска главо!... А што да се не смејем!... Нарадио сам се до миле воље!...
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Спокојство, мир, то је све, и други нека тражи своју срећу. Јест, други, а ти, Јуришићу, главо, упамти ти ниси ни рођен да у њу верујеш и да се у њу надаш“ Сутра дан, онако неиспаван и уморан, нервозан и
Матавуљ, Симо - УСКОК
Еј, луда, млада главо, што не послуша! Крило наше, лијепа младости, црна ти мајка и ми с њом довијека, не одоље срцу огњеном!..
Сремац, Стеван - ПРОЗА
А то је овако било. Изиђе Јова тога дана на пијацу и стаде пред једнога сељака. — Оклен си, пореска главо? — запитаће Јова. — Је л’ ја? — пита сељак и мери га. — Ти, да! — Ама зар ја? — Ама ти, ја! — Ја, вала, из Корита.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Рваћане, не од лане Одувек си ти без мане! Ој Босанче, стара славо, Тврдо срце, тврда главо, Тврд си као кремен камен, Де станује живи пламен! Ао Еро, тврда веро, Ко је тебе јоште терô?
Боже вели, чудна дела твоја! Али гледај куд ћеш, главо моја, Јер ако те то јерје довати, Оћеш богме грко оплакати.
У Бечу, 18 (6) дек. 1847. ПЕТРУ ПЕТРОВИЋУ ЊЕГОШУ, ВЛАДИЦИ ЦРНОГОРСКОМ Ој владико, Црној Гори главо, Наша дико, наша веља славо!
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Ајме мени, ја се пресјекох. Одакле теби, велим, женска главо, тај капут? Од мог покојног Дане, каже она. Куку мени јадној, зар мој Дане умро, пљуснух ја рукама.
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
Па зар не видиш да си сам себе нагрдио, и своју рођену сестру, бистра главо! Водаш је уз тог коња, као да је за коња удајеш! Мислиш ли тако по целој Херцеговини?
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
ПАРИЗУ 1867 — 1870. Поносна главо свију градова, камо дивоте твојих кудара, твојих булвара и алказара, твојих прадо-ва?
Поносна главо свију градова, камо дивоте твојих кудара, твојих булвара и алказара, твојих прадо-ва? Шарена главо селенске гује, около земље што се колута, присојка љута по свету лута, да сунце трује, Лакома главо Евине змије!
Шарена главо селенске гује, около земље што се колута, присојка љута по свету лута, да сунце трује, Лакома главо Евине змије!
Несрећна главо! — Сад си ми лена: болом си греху зазора дала, свака ти мука стотину зала са душе цепа; Свака кумбара храмове зида, св
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
— Не будали, луда женска главо, — вели јој човјек. — Како бих ја клао онаку краву, а при том и једину музару, па да онда сувотујемо као и друга
Он јој одговори: — Прођи ме се, женска главо, кад ми помоћи не можеш! Она му опет рече: — Можда бих ти могла и помоћи, само ми реци шта ти је.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Мирисно пуцка жаруља рупа. Суши се време - простор палаца. Дивотна главо, умнице трупа, куда те гони, где ли те баца нагон таштине?
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
“ „Три војника, па шта онда, што се дереш, луда главо?“ „Ето бако, од радости, сва три су ми рекла: здраво! Један рече: — Здраво, момче! — Здраво, брко!
памет су теби дали мудри говеђи богови, нека ти чело красе од пола метра рогови, види се, ниси спавȏ, мудра купусна главо.“ Дубим на једној нози: у глави план се гради. Љубим свакога знанца: како се башта ради?
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
ГИНА: Тешко је теби да нађеш разлог за пијење! БЛАГОЈЕ: Немци су избили на Волгу, женска главо! ГИНА: Не мораш зато да попијеш реку ракије! БЛАГОЈЕ: Јесам ја теби једном казо да не звоцаш?
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
А један српски реч тол’ко ли се зар плаћа!? Еј, букова главо! — Па само неколико речи; тек кол’ко аваза да дамо! — рече Сретен молећим гласом.
— рече Сретен молећим гласом. — Море, не плаћа Јоргаћи за Бразилију ни једно »дилусус« да го пошљеш, еј главо, памет си бери! — рече ћир Ђорђе ужасно љут и стаде руком да тресе јелек, да се отреса и Бразилије и Сретена.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Бити ноћобдија истинска је робија: Тело хоће и вољни су удови Али глава одбија и одбија! О главо, ман се почела и начела! Треба те дати на хемијско чишћење! — Ал глава, ни да чује!
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Да л' невјерне не зна Турке, Бог их клео! е ће тебе преварити? дивна главо! Мој свијете изгубљени, сунце брате! моје ране без пребола, рано љута! моје очи извађене, очни виде!
љути, убојниче, ђе се српски момци грабе, младо момче, око главах и оружја, просте ране; но на вјеру у невјере, вјерна главо! Да ми се је помамити, сестри црној, да те како заборавим, кукавица, е презгодна глава бјеше, млади брате!
Да уз цара сједијаше, мудра главо, шћаше царев везир бити, сестри тужној; да код краља сједијаше, мој младико, ђенерал му шћаше бити, моја ружо!
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
„А шта си то снио мајчићу? Лијепа главо, ела нам то причај!“ њему ће Крцун. „Рад би ти, Крцета, да је зборим а да ти једеш, јер нијеси злопитан иако си
— Не иједим се ја! — Мираш је брат, ако не знаш, покојног барјактара Радоја!... — Ма знам ја то све, женска главо, што солиш море! Бог с тобом, друго, та јесам ли ја мати Станина! Што да ти мени причаш што напамет умијем...
„Нека, жено! Ово су мрки вуци! Најели би се и сирова меса у невољи... Елате, људи, па ајдмо!... Нека женска главо!... Подај кокошима твој ориз,... и није но за кокоши и за жене... Елате људи, тако гладни не остали!
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
То тонеш већ у тупи сан. Срце тек шушка ко суви лист. Зар никуд побећи у овај дан? ТВРЂАВА Тврђаво моја, главо, где рај дотрајава, Круни се твој камен и у прах претвара: Сваки дан га сунце по мало обара Сваку ноћ га црни ветар
Стојиш тако, главо, по мало у небу: Тек понеки ниски дим ти очи такне, Свака ведра птица крај тебе замакне, Сваки гавран слети на твој
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Хрваћане, не од лане, Од увек си ти без мане! Ој Босанче, стара славо, Тврдо срце, тврда главо, Тврд си као кремен камен Где станује живи пламен! Ао, Еро, тврда веро, Ко је тебе јоште тер'о?
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
— Не будали, луда женска главо, — вели јој човјек. — Како бих ја клао онаку краву, а при том и једину музару, па да онда сувотујемо као и друга
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
- Ти, мали, глупави српски свињару, не мислиш ваљда да ти царски чиновник помогне у твојој лењости, ти говеђа главо?!
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
— Да се браним, ага. — Чиме?... Пушком?... Каурска главо неразбрана!... Зар не знаш да је ваша пушка умрла одавно? — Заиста је тако, ага!... Али деси се по нека...
— Никад!... Каква Србија, женска главо, у причу ти било!... Ја сам се потурчио, ја сам Мустафа син Мухамедов... Сипај ми још ракије, па ћути!...
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
ВИИ ИСПАШТАЊЕ СНА Кад су ти две тужне птице вечност дале Стрпљивост простора и свој лик по казни, Главо низ црне стубе у непролазни Дан патње, какве се ватре распламсале? У дну је сунце и време је ватра.
пре него што сине, У оку и воћу тамни обрис раја, Нестварност пуну воље и жестине Која у нама коб и случај спаја. Главо све даља од срца мом праху Трулеж у цвету отрезни и целу Ноћ кроз пределе без наде, у страху, Празно и земљано вапи
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
— Полако, манита главо, видиш где ти се левча пребила. — Коме се левча пребила? — пита и не осврћући це загрејани возар. — Зар мени?!
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
— Гробар жмицну оком, као у механи крај полића. — Ајде ти, женска главо! Зејтина би! Зејтин је за пржење сомова! — Сви се смеју.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
паде; како паде, ситну књигу пише, те је шале ка Крушевцу граду, на кољено српском кнез-Лазару: „Ој Лазаре, од Србије главо, нит је било, нити може бити: једна земља, а два господара; једна раја, два харача даје.
Ал' беседи господине краљу: „Брате Јанко, будаласта главо! За нас није вика ни скакање, већ је за нас вино и ракија, и господство, да господујемо, мудра памет, да паметујемо; у
Славан Ђурађ заче беседити: „Брате Јанко, будаласта главо! Јеси л' чуо, да ли запамтио да је била проја за шеницу? Да ли Маџар за Маћедонију? Да ли Србин за Ердељ-Крајину?
Трећу Иван ситну књигу пише ломну Кучу и Братоножићу на војводу Ликовић-Илију: „О Илија, Брдској земљи главо, виђи књигу, не почаси часа, ти, војводо, да си у сватове под Жабљака у широко поље; но, војводо, не пођ’
Тада рече Котарац Јоване: „О Тадија, нашој чети главо, зашто пусти браве одерано?“ Проговори Сењанин Тадија: „Видите ли, моја браћо драга, какова је мука на хајвану?
Опет вели Котарац Јоване: „Јер, Тадија, нашој чети главо, јер уплаши тридест наших друга? Још нам десет друга побјегнуло“.
Што је тамо код огња живога?“ Каже њему Комнен барјактару: „О Тадија, нашој чети главо, код огња је Куна Хасан-ага са његових тридест Удбињана, све је пјано како и помамно, поспало је како и
“ Тад грађани сузе прољеваху и Ђорђији ’вако говораху: „Бег-Ђорђије, од Србије главо, даваћемо што год раја иште; не кварите царевих градова, ни са царем замећите кавге, ми даћемо Турке зулумћаре“.
већ ћеш, болан, умријети, Марко, ја од бога, од старог крвника; не може ми га образ поднети; оставих му будак више главо, да чим ће га закопати Турци; па га баци у то море сиње; завиде му оне ране грдне; браћо моја, до два побратима; ето