Употреба речи остај у књижевним делима


Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

Покаже лаву своје рогове, пак се врати и без „Остај збогом”. „Та причекај, пријатељу, 'оди, поседи мало, сад ће част бити готова!

Лисица, која све то примети, како види да се ловци одале, изиђе и пође на другу страну, ни „хвала“ ни „збогом остај”. Древосечац стане је укоравати за таку неблагодарност.

Дивјак, зачуђен, зашита га зашто сад дува. Ови му каже да расхлађује одвећ врело јело. „Е, кад је тако, а ти остај збогом! С таковим мени пријашељство није угодно из којега уста и вруће и хладно излази.

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

и мало за кућу наручим, па онда узмем прошенија која су одавно била готова, и рекнем мом стрицу Јакову: „Збогом остај!” „Зар — вели — доиста оде?” — „Одо̓ у име Бога” — „А дадоше ли ти новаца?” — упита ме даље.

” — „Очô је у Крћевац”. — „А гди су момци?” — Каже: „Ту ономад ујутру спремили сви коње, дођоше и рекоше: ,Збогом остај, господару, ми одосмо нашим кућама; не можемо бадава тебе служити; а кад на војску пођеш, ми смо с тобом готови̓.

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

и сјајна Моја реч у шуму; мој корак, и блудња; Само си лепота колико си тајна; И само истина колико си жудња. Остај недостижна, нема и далека — Јер је сан о срећи виши него срећа.

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Скочим и, не уздајући се у свој глас, без збогом остај, одем у своју собу. Било је већ 1 по поноћи. Чух како и она оде у своју собу и опрезно затвори врата.

Но о њој нема више разговора. Она долази у „пријатне успомене”. Остај здраво Твојему побратиму ВИИИ писмо У Н., 17. Х 187.. О њој нема ништа.

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

ето зоре, Збогом, драга, ја одлазим, Туђе доле, туђе горе Ваља мени да полазим, Та за лето, за читаво Одо, злато, остај здраво!

Дунаво, ти ме не утопи, Ти ме диже, привати обала, Зато теби до небеса фала, Реко онда па ћу и свакада, Али збогом остај мени сада!

доле, збогом мирисаве Пуне оне љубице убаве; Збогом и ви по њима извори, Веља сласти када жеца мори; Збогом остај, убаво Белило, Ти ми беше увек место мило, Свуд по теби деклице, танане, Свака од њи лака кâно лане, Лица бела па

Збогом остај, красно Стражилово, Млоги те је у звездице ковô, Млоги рече: „Ао рајска слико!“ Ал ко ја те рад не имô нико.

Дивна труда, ох велике сласти! И спомен ће њиов слатко пасти, Како сада тако и свакада, Симо, брате, збогом остај сада!

смионо се боре, И ти гледа смрти у чељусти, Смионо гледа, те мени изусти: „Живи, брате, у гроб идем ја; Збогом остај, опевај ми пра!

9. И збогом остај драгој сам ја рекô, И пољубаца њени пија слад, На мој сам посô таде весô текô, И мил и лак ми беше сваки рад;

Већ песму нему допевасмо крају, И збогом остај, збогом лисни гају. 22. Овако дани гонили су дане, И најтежи је нек ми био рад, Од љубави су благодатни гране

тог једнога, Па испразни и другога, Сад је доста па притече Ка девојци те јој рече: „Ти си мене избавила, Збогом остај, сретна била!“ „Бре не лудуј, та с тобоме И ја морам!“ — „Ти са мноме?“ — „Ох, мој Боже!

Но љуто се млада заговори, Ваљало је да сам већ на двори. Збогом остај... Но кад отле пођеш, Немој наши двора да мимођеш.

Збогом остај, моја веро лепа, Да гадно ли ђаво те поцепа!“... Грдно ми се растадосмо тада, Ал' је могло грђи бити јада!

“ То Милета беше опазио, Па се свога злата осетио, Још је своме другу говорио: „Ој, чули ме, побратиме мио, Остај дома, а тако ти Бога, Не остављај тако злата свога; Има доста ко ће бој да бије, Остај дома, просто нека ти је!

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

На то му чобан одговори: — Ако ћеш ми што дати, дај ми немушти језик, ако ли ми то не даш, а ти збогом остај! Мени друго не треба ништа. — Па пође да иде. Онда га цар врати натраг говорећи му: — Стани!

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

Енигмо, тајно нечитког списа, остај у знаку ипсилон-икса, али ми чувај пòкоји одсев с тамног екрана, макар то био преварин сомот, крађин калопер, али

Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

Једно другом у растанку говори: “Остај збогом, моја ружо румена!“ — “Појди збогом, мој невољен соколе!“ Прид тобом је једно поље ширина, Иза поља једна

Црњански, Милош - Лирика Итаке

СРП НА НЕБУ Ти незаборављена моја на родном пољу изненада женка, остај ми сенка, сенка. Ко редови зарђалих коса кукуруз је на сунцу зрео.

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

Па други пут немој да нас зовеш ради таких глупости! И сви се дигоше и без збогом-остај одоше, крстећи се и чудећи. Само чујеш где веле: »Е будале, ако ко бога зна!« — Мамелуци!

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

” На то му чобан одговори: „Ако ћеш ми што дати, дај ми немушти језик, ако ли ми то не даш, а ти с Богом остај! мени друго не треба ништа.” Па пође да иде. Онда га цар врати натраг говорећи му: „Стани!

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

Дође ми на памет мати моја и мила сестрица моја Јулијанка. Сузе проливајући, начнем говорити: „Остај ми збогом, о предраго село, место рожденија родитељнице моје!

с браћом мојом, с милом Јулом и са мном долазила, родитеље своје на њи[х]ово крсно име, светог Георгија, посетити: „Остај ми збогом, вриштући једва сам изговарао, — земљо, души мојеј света, у којој сад леже кости њене и моје Јуле, слатке

да његов стриц Дионисије, који га је ту довео био да га покалуђери, не би га за главу пустио, зато он науми и без „остај, збогом!” дома поћи. И будући да је са мном лепо живио, каже ми што је намислио.

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

Ту нек' ми се хладна копа рака, Ту ће мени земља бити лака“...... Збогом остај, красно Стражилово! Млоги те је у звездице ков'о; Млоги рече: „Ао рајска слико!“ Ал' к'о ја те рад не им'о нико! ......

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

На то му чобан одговори: — Ако ћеш ми што дати, дај ми немушти језик; ако ли ми то не даш, а ти збогом остај! Мени друго не треба ништа. — Па пође да иде. Онда га цар врати натраг говорећи му: — Стани!

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

Радо би те са тог стола послужили, — али чим? Теби не би мио био бифтек, што нам с гóре дат, — Боље остај жедан нег’ да пијеш кисô маџарат.

Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ

Прижељкујте у гори Славујићи нујни, Жубори-де, жубори Поточићу бујни! Остај тако марљива И за дочек спремна, Остај тако дарљива, Самоћо мелемна.

Прижељкујте у гори Славујићи нујни, Жубори-де, жубори Поточићу бујни! Остај тако марљива И за дочек спремна, Остај тако дарљива, Самоћо мелемна. Лечи, теши довека Све болане груди, Које беже од света, Од веселих људи..

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Сад, ако је суђено. Све што имам, овде је. У сандуку, при врху, налази се списак мојих ствари. Остај здраво. — Здраво се вратили! — пожели му посилни. — Дај Боже! — и командир одлучно пође.

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

Одох ви, браћо, погинут... ПРВИ СЕРДАР: Сад ћемо сви. КНЕЗ ЂУРЂЕ: Ти, Вујо, остај, Чувај госпођу — Чувај ми небо, сунце, Даницу, Мог ока, Вујо, чувај зеницу... Светлости! Душо! Јелисавето! Збогом!

Ћипико, Иво - Пауци

у хармонику, а остала млађарија што је у селу заостала запјевала опроштајну пјесму: „Збогом море, збогом поље, збогом остај, село моје!” Иво гледаше за поворком, слушајући пјесму, а у грудима га тешко сапело.

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

[МИЛАНУ САВИЋУ] Честитам ти Ново лето, На које сам жељно чекô Иако је осми прошô Иако ми ниси рекô: „3богом остај!“ кад си пошô. Не знам како живиш тамо, И да л' ти се свиди место?

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

Оно је Харц. Даље на истоку су Судети и Карпати. Ова вијугава сребрнаста пантљика, то је Дунав. Збогом остај, мој стари пријатељу!

Станковић, Борисав - КОШТАНА

Више у механу — не! Вино — не! Песна — не! Дом, уз огњиште! (Барата по појасу, тражећи кесу с новцем.) И, с’г Коштан, остај ми с’с здравје! Срећан ти пут! Путуј! И ја ћу да путујем! Дома ћу, кући... И, жив из њума нећем да изиђем.

(Показује на кола, сватове.) Ето ти ги! Свирив! Радујев ти се: (Бесно, свирачима): Свирите, бре! А с’г, ајде, остај ми с’с здравје! Збогом! И ћути, не тугуј, не плачи! (Погружено одлази.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

Кад су били кроз поље Косово, Милош хоће граду Вучитрну, па говори српском цар-Стјепану: „Збогом остај, мој мили ујаче, мој ујаче, српски цар–Стјепане!

А када се вина накитише, устадоше три Војводе српске, добријех се коња доватише; рече Марко Љутици Богдану: „Збогом остај, Љутица Богдане! Да с' у здрављу опет састанемо и црвена вина напијемо!

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности