Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
месеца отишао је Шаца заједно с Јулом у Беч, да тамо доврши хирургију и зубну лекарију, пошто је покојној стрини дао парастос, а тетка-Макру преселио код таста.
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
Доцније дозидана једна овећа, дугачка соба са дрвеном софром, у коју би, кад пада киша а парастос је, подушје некоме, имали где да се склоне и трпезу поставе. У клисарници становао је клисар и клисарица.
Па кад оцу, матери дају парастос, спомен, они уједно и њему. Из очајања. Не знају шта да раде. Што више стари, расте, тим гори. Нити живи, нити мре.
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Међу Алком и Свилокосићем свршена је ствар да ће се узети, но дочекаће годишњи парастос. Не би лепо било да се пре тога венчају. Ипак Миливој Алку сваки дан посећује, из цркве испод руке прати.
Повраћена је и Мицина тепсија. Само љубав Рогозићевој кући није повраћена. Прође годишњи парастос Јефти. По вароши се говори да ће Алка, како црнину скине, венчати се са Миливојем. Мица од жалости болесна.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Никад не могу је заборавити, ту добру моју матер. — Који дан биће година како је умрла, биће парастос. Ја црнило никад нећу скидати, али ти си млад, ти ћеш скинути, па себи тражи, нађи жену, газдарицу, која ће и мене у
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Село је њено у равници. Хиљаду двеста душа, сами старци. Деца им долазе за парастос. Утерају кола у двориште, па их њуше свиње и пси, а пилићи се под њих подвлаче.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Спроведимо му пртљаг, браћо, тај. а дома је већ отпутовô сам. НА ПАРАСТОСУ ВУКА СТ. КАРАЏИЋА Парастос опет: вера, љубав, смрт Од неко доба виле српске глас парастоса се не напараси. Парастос Вуку, умро нам је Вук. Па шта?
КАРАЏИЋА Парастос опет: вера, љубав, смрт Од неко доба виле српске глас парастоса се не напараси. Парастос Вуку, умро нам је Вук. Па шта? па ко је самртник нам тај!
то је Вук; ал' о том Вуку што га мислим ја не приличи ми овде причати, јер Вук је тај, тај покојник је жив, а живима парастос не бива. Да, још је жив!
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
То је породица покојног Мате Тодоровића која се враћа са гробља, где је одржан седмодневни парастос покојнику. Цела породица је у црнини и погружена. Сви ћутећи заузимају места.
Што кажу, ето, пре седам дана био је ту, овде, у кући... а данас?... СИМКА: А данас, ето, одржасмо му седмодневни парастос. ВИДА: Истина, кад већ помену парастос, баш право да вам кажем, није лепо што је данас само један свештеник служио.
а данас?... СИМКА: А данас, ето, одржасмо му седмодневни парастос. ВИДА: Истина, кад већ помену парастос, баш право да вам кажем, није лепо што је данас само један свештеник служио.
МИЋА: Покојников је углед то одиста захтевао. САРКА: Срамота од света! Ово је први, седмодневни, парастос, па један свештеник! ГИНА: Јеси ли ти то, пријатељ-Агатоне, тако наредио? АГАТОН: Откуд ја? Ко мене пита?
ГИНА: То нек остане њему за парастос; таман да се плате три свештеника, а не један, као што му је његов старалац платио.
ГИНА: Па примићу, није да нећу примити, али му нећу казати хвала; нити ћу му отићи на парастос; нити ћу му пожелети лаку земљу. ВИДА: Ни ја, боме!
ТАНАСИЈЕ: Мене и посече и сахрани. Можете, ако хоћете, сад доћи мени на парастос. ВИДА: Ето ти, Агатоне, што ти нама причаш како је покојник био добар и племенит човек.
ГИНА: Шта ће нам бити исплаћено? АГАТОН: Биће вам исплаћено што вам по тестаменту припада и на четрдесетодневни парастос не морате ни доћи. СВИ: И нећемо!
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
да се то сврши. Све нешто отеже и одуговлачи: те чекај испит, те бар полугодишњи парастос... Којешта! А мати ме лепо саветова; да не би ње, ко зна како би било...
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
Све неки с коца и конопца! ИКОНИЈА: Не греши душе, севап је! Да није некад сарана, парастос, четресница, ил задушнице, од чега би се наранио? А не зна се шта носи дан, шта ноћ! Ни ко ће коме да затреба!
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Он је увек радо причао како је тамо јединствено био слушан и наводио за пример онај дан, када је одржан парастос умрлим члановима династије Романова.
следеће наређење једном грчком учитељу који није знао српски, и који је говорио француски; он му је рекао: „Демаин парастос; после парастоса да дођете к мени на закуску воуѕ, поп и три угледна грађанина“.
Ту скоро одржан је парастос изгинулим борцима из прошлих ратова. Црква пуна ожалошћеног света и свечане тишине. Као најстарије војно лице мајор
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Та вест би, велим, тужно радосна Разорила ми црну храмину, У којој један живот несрећан Парастос држи мртвој прошлости; А прошлост ми је сва: Венеција!... И докле она стоји на мору, Море ће бола срце кидати...
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Зовем га да га питам кад пада, кад треба трогодишњи парастос у покој душе да дам. ХАЏИ РИСТА (зарадован одобрава): А за то: за парастос, подушје, за гробље ако, кћери!
ХАЏИ РИСТА (зарадован одобрава): А за то: за парастос, подушје, за гробље ако, кћери! За то га зови, питај. И њега, деду, попа нашега, духовника нашег, за свашта зови, за
Да не треба каквих молитва, какав парастос, или па што друго? (Одлази.) ТАШАНА (за себе): Не треба, нико ми више не треба.
Па да не треба каква молитва, какав парастос? ТАШАНА (неугодно Кати): Ама није то. Не знаш ти. КАТА Па добро, чедо, онда ето ти деда па му кажи.
САРОШ (показује јој да седне): Седи. Хоћу весеље. Сахрањујем се, иза мој парастос ово последње весеље! НАЗА Леле! Да те опет код какве буле или хришћанке не ухватише? САРОШ Још горе.
Па ето дођох с њима да те питам: кад и у који дан пада? МИРОН Какав: »парастос«, »помен«? Коме за душу? МЛАДЕН (зачуђено): Дедо, што питаш тако?
МИРОН Какав: »парастос«, »помен«? Коме за душу? МЛАДЕН (зачуђено): Дедо, што питаш тако? Па знаш: парастос мом зету, хаџи-Стевановом сину, који је умро пре три године. МИРОН Њему ли? Кћи твоја не сме дати парастос.
Па знаш: парастос мом зету, хаџи-Стевановом сину, који је умро пре три године. МИРОН Њему ли? Кћи твоја не сме дати парастос. МЛАДЕН (зачуђеније): Како то, дедо? МИРОН (значајно): Срете ли Сароша? МЛАДЕН Јест, на крају улице.
МЛАДЕН (посрће). МИРОН Ето ти! Јутрос, овде, дат је парастос, помен покојнику. Овде, ено тамо, затекао сам њега и њу, твоју и нашу Ташану, у загрљају. (Полази.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Треба у правила о фонду унети: Кад црква постане српска, онда, у велики пост, једаред годишње, парастос свима Грцима који су овде живели, лепо живели, живот је леп! били имућни, помрли, изумрли...