Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Није то добро...« Ту Пупавац ућута и загледа се,: мислећи нешто, у један угао собни... Киша пљушти како бог хоће, чује се где читави потоци теку улицом. »Хеј, хеј, двадесет пет!
Милићевић, Вук - Беспуће
се сјећао да га је одавно толико убијала чама кишног дана, то немоћно мртвило, испрекидано шиштавим шумом кише која пљушти, заклањајући својим финим, дрхтавим платнима од ситних збијених млазова предмете у даљини; и на његову душу навлачила
Сремац, Стеван - ПРОЗА
А слободно, чикам свакога совјетника ако његова печеница буде оваква! Погле, прико! А? Пљушти ти вода на уста к’о бандисту на расечен лимун. Хехе!! Уживај, прико. Дакле, гилта?
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Снива јунак, е ка јуче лови, Па не може ништа да улови, Па кâ јуче, диже с' олујина, Пљусак пљушти, јечи грмљавина, А он лута гором кроз планину, Те пред једну стигао пећину.
Ука, бука, страшно гора шушти, Страшно киша из облака пљушти, Гром пролама небо и облаке, С неба сукћу оне муње лаке, Вијар чупа раста из корена, А љуља се и брдо и стена;
грдан снива санак: Снива јунак, е, кâ јуче, лови, Па не може ништа да улови, Па, кâ јуче, диже с' олујина, Пљусак пљушти, јечи грмљавина: Сад све гори, сад кâ ноћу тавно, А вијуче ветрина помамно.
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
Вина никада не пијем. ЈЕЛИЦА: Ово је ауспрух. АЛЕКСА: И за то нисам расположен. МИТА (на страни): Верујем, кад нам пљушти утроба. ЈЕЛИЦА: А оно венигстенс од овог. АЛЕКСА: За не дати вам корпу, оћу. (Узме парче пите.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Густа помрчина притисла земљу, да се ни прст пред оком не види. Кроз шкрипу сељачких кола чујемо како пљушти киша, јесења киша, па нам хладне капљице силазе низ врат, као да нам се у тело змије увлаче.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Плачи само од туге и миља и остани увек драга неродиља. Нек пљушти киша беса и срама, нико неће остат за нама. Нек се они врте као шарен врт, ко ће нам забранит да волимо смрт.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Кроз рукаве се по сто пута провлаче Кошуље, учкур лута ко Улис, Гаће се такмиче у скоку увис, Пљушти вода, ко у потоку: Машина ужива у свом оброку.
КАКО У ЕВРОПУ ДОЛАЗИ ПРОЛЕЋЕ По Европи Снег се топи И кишница С црепа шкропи. Пљушти ко зна Где, откада, Пре Поклада.
Јужни ветар Зиму таче, Помрчина Горко плаче. Копни, копни, Вода шкропи, Прска, пљушти На све стране: По Европи Снег се топи И клокоћу Ноћу Бране.
— друго је питање. Јесте ли видели запад пред вече, како пљушти? (Тада се стари људи сећају ратова и буна). У самој ствари, то сунце љушти Џакове поморанџи и лимуна...
ВЕТРОВИТО ЈУТРО Сунце туче у богазе, Сјај кроз лишће пљушти. Дува ветар, а зора се На конопцу суши. Земља шкрипи као лађа, Заглунуше уши: Не знаш да ли све се рађа, Или се
свила Са злом вољом априла, Оцвали трн и вишњица, ко брат и сестра, стоје; Од суснежице Очврсле им латице, Па пљушти, пљушти Ко по рибљој крљушти, А оне пљусак пију, као да су га хтеле И дрхте, снежнобеле.
Са злом вољом априла, Оцвали трн и вишњица, ко брат и сестра, стоје; Од суснежице Очврсле им латице, Па пљушти, пљушти Ко по рибљој крљушти, А оне пљусак пију, као да су га хтеле И дрхте, снежнобеле.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Њима тако, Врâне, на растанку реци. Нас предводи прошлост, будућност и нада Тамо где већ пљушти киша оштрих зрна, Где потмуло грми страшна канонада, И застава смрти лепрша се црна; Где злокобни јарам још робове
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
А пре тога морам још и на станицу, шаље ми цимерка пакет са гардеробом! А ево и киша, видите, како пљушти! Колко вам имам? ЦМИЉА: Седамсто. ЈАГОДА: Колко је народа! Треба се кроз ову масу пробити!
Сад идем да га нађем. Прво свратила да се мало приберем. Да ја пожурим, док није лего и заспо. Колко пљушти, има све редом диструне! Лакуноћ! ЦМИЉА: Лакуноћ... ЈАГОДА: Причувајте се ви Београда!
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
XXXИX Вратисмо се спред олтара Са бурмама измењеним; Рузмарин је мирисао На грудима њеним. Киша пљушти, небо плаче, Па весеље мути. — Онда нисам ни помишљô, На што ли то слути.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
са три стране као сводом града; Одовуда под заклоном бистра вода шушти, Ту и онде с грана доле као киша пљушти; Ништа се ту вид'ло не би — таква је тма мрака — Да две луче не улазе сунчанога зрака; Около ти стоји цврка — да
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
на исти начин као и они сами, или да их држим далеко од збивања, натеравши их на пост, бдења и молитве, док око нас пљушти крв и падају главе?
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Покрај њега чесма оронула пљушти, И прах воде, сјајан као седеф сушти, С дугама се распе и на сунцу умре. И ћутећи срећу и благослов неба, Згурен
Када ти талас по жалима прска И баца дуге на бокоре трска, С таласом пљушти, и сјајна, и ведра, Кô галеб лаки диже се и броди, Па пјева сунцу, небу и слободи, И крил'ма бије катарке и једра.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Нема што ти данас, кад овако пљушти овај божји благослов, не би’ дао — вели, па прича расположен даље. да му, вели, неко каже: „Шта би волео, Милисаве,
части ми моје и ове ми причести, — то јест, куд ја одох — ово није вино, — него ове ми ракијице и овога благослова што пљушти, части ми, не би’ — вели Милисав — ни погледао на милион, него би’ рекао: Аман, брате, шта ће ми милион?